„Istorija lepote“ versus „Istorija ružnoće“

Italijanski pisac, filozof i teoretičar književnosti Umberto Eko, u razmaku od nekoliko godina, napisao je dva bogato ilustrovana izdanja, na praktično istu temu: „Istorija lepote“ i „Istorija ružnoće“. Zanimljivost: druga knjiga je dvadesetak stranica obimnija…

U razgovoru za dnevni list „Politika“, legendarni Eko je rek’o:
Za lepotu je bilo dovoljno pregledati dela svih filozofa koji su pisali o lepom, i antologija je već napravljena, a za ružnoću, pošto je takvih tekstova neverovatno malo, bilo je neophodno istražiti obimnu teritoriju književnih opisa ružnog iskustva, i to istraživanje je bilo baš zabavno.

Svako, po svojim kriterijumima, lako može da definiše šta je LEPO – i kod sebe i kod drugih. Ili kako kaže naš slogan: Da ti se dopada(š).

RUŽNO je, kao što Eko kaže, vezano za ružna iskustva, a tome kod nas nema mesta.

Antičke misli o lepoti

Fenomen LEPOTE kroz istoriju ljudske misli i umetnosti stvaran je vekovima i menjao se kroz vekove. Poimanje lepote ljudskog lica i tela uvek je pratilo promene u sagledavanju prirode, nauke, a naročito religije. Suprotstavljena mišljenja o lepoti nisu samo logična posledica razlika između istorijskih epoha ili geografskih područja, već su se javljala i unutar istih kultura i podneblja.

Umberto Eko u „Istoriji lepote“ kaže:
Po mitologiji, Zevs je svakom biću namenio prikladnu meru i pravu granicu – uređenje sveta tako se podudara sa preciznom i merljivom harmonijom izraženom u četiri izreke koje stoje na zidinama Delfijskog svetilišta: „Najprikladnije je najlepše“, „Pazi na granice“, „Omrzni bahatost“, „Ničega previše“. Na ovim pravilima zasniva se uobičajeno grčko shvatanje lepote…

Filozofiju poslovanja našeg Antiaging centra „Lepo-Lepše“ mogli bismo takođe da opišemo sa ove četiri izreke, ili pojednostavljeno: najlepše je ono što je prikladno, i sa merom.

Pesma nad pesmama, Solomon (V vek pre nove ere):

…
Lepa ti si, draga moja, lepa ti si,
oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu;
…
Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak;
kao kriška šipka jagodice su tvoje između vitica tvojih;
…
Vrat ti je kao kula Davidova sazidana za oružje,
gde vise hiljadama štitovi i svakojako oružje junačko;

Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca,
koji pasu među ljiljanima.
…

Gozba, Platon (IV vek pre nove ere):

…
Šta bismo tek onda imali misliti kad bi ko mogao postići to da vidi lepotu po sebi, jasnu kao Sunce, čistu, nepomešanu, neipsunjenu ljudskom ploti i bojama i mnogim drugim smrtnim tricama i kučinama, nego kad bi mogao da sagleda samu božansku lepotu u jedinoj njenoj prilici?
…

„Budućnost lepote“, vaše novo poglavlje u izdanju „Lepo-Lepše“

U antičko doba su zbog ženske lepote vođeni ratovi. Danas je, zbog trajnosti ženske lepote, dovoljno da vodite računa o pravom načinu za negu lepote.

Mi u „Lepo-Lepše“ smatramo da je prirodna lepota najlepša. Tretmani koje nudimo su namenjeni da što duže održite privlačnim svoje lice i telo. Da zavodljivost zrači iznutra, ponekad je potrebno da se malo osvetli spolja.

P.S.
Da, brinemo i o muškoj lepoti.